O banalnosti zla

Danas 22. 02. 2012.

Beograd - Drugo izdanje romana „Sporedna ulica“ Dragog Bugarčića, koje je ovih dana objavila Čigoja štampa iz Beograda, predstavljeno je juče u Srpskom književnom društvu. Radnja ove knjige se odvija u dva vremenska toka: oktobra 1944. kada je u znak odmazde zbog ubistva majora Crvene armije likvidirano više od stotinu Nemaca, stanara jedne sporedne ulice ispred njihovih kuća, i leta 1964. kada vršački pisac Danilo Kopča piše o tom događaju koji je bio tabu tema u srpskoj književnosti i u građanskom Vršcu. Njegov kratki roman nikada nije objavljen. Zabranjena tema tog literarnog pokušaja u Vršcu je bila i do pre nekoliko godina, šest decenija posle stradanja vršačkih Donaušvaba. Kao i drugi stradali tih godina oni su pokopani u neobeleženim masovnim grobnicama na lokalitetu Šinteraj, stočnom i pasjem groblju.

Zlatoje Martinov, pisac i književni kritičar, kazao je da Bugarčićev roman pokušava da osvetli mračnije i javnosti manje poznate delove naše novije prošlosti, koji su dugo ne samo u književnom već i u naučnoistorijskom smislu, bili tabuisana tema. Pitanje masovnog progona podunavskih Švaba u periodu posle završetka Drugog svetskog rata, međutim nije samo jugoslovensko, već i evropsko pitanje, ukazao je Martinov, dodavši da je iz Istočne Evrope nakon rata proterano sa svojih ognjišta oko 12 miliona Podunavskih Švaba. Prema njegovim rečima Bugarčićev roman nastao je iz potrebe da se ukaže na vremensku i prostornu fenomenologiju zločina i zla čija je osnova i suština kako bi to rekla Hana Aret „banalnost“. - Osim umetnički ubedljivog pripovedanja i univerzalno usmerenih refleksija, u „Sporednoj ulici“ nalazimo i slojeve potvrde teze Hane Arent o banalnosti zla - istakao je Martionov. Nadežda Radović, govorila je o snažnoj potrebi da se „istočni greh lepe varoši Vršac“ potisne i izbriše iz sećanja. Prema njenim rečima na jednom značajnom sastanku su je čak ubeđivali da je olako poverovala u „literarne činjenice“. - Eto, ja i dalje verujem da su literarne činjenice Dragog Bugarčića istinitije od „istorijskih činjenica“ iz istorijskih čitanki i propisanih istina bezbednosnih službi koja građane lepe varoši Vršca i dalje drži u strahu i grehu - zaključila je Radovićeva.O Bugarčićevom romanu „Sporedna ulica“, koji je inače preveden i na nemački jezik, govorili su juče i Vasa Pavković i Nenad Novak Stefanović. Pročitajte originalni članak...